Prvi put

IMG_8379 spojene copy

ŠTA JE NEZAVISNO U NEZAVISNOJ KULTURI?

Petak, 12. decembar2014.u 19 sati u ZMUC

Moderatorka: Irena Ristić (Hop.La!)

Šta bi nezavisnost trebalo da znači, a šta realno jeste? Gde su njena ograničenja, a gde slobode u delovanju? Jesmo li zaista nezavisni? Od koga? U kojoj meri organizacije i inicijative nezavisne kulturne scene odgovaraju kriterijumima nezavisnosti u odnosu na
ad (a): mehanizme državne kontrole?
ad (b): komercijalne efekte?
ad (c): lični izbor i autonomiju delovanja?

Da li je moguća nezavisnost asocijacije bez takvog svojstva njenih članica?

IMG_8384 spojene copy

Na prvom “Sređivanju dvorišta”, razgovor na temu “Šta je nezavisno u nezavisnoj kulturi?” počeo je formulacijom nezavisnosti kroz tri uslova – političku, ličnu i nezavisnost od tržišta.  Iako su sva tri segmenta nezavisnosti usko povezana i međusobno uslovljena, najviše se diskutovalo o ekonomskoj nezavisnosti.

U skladu s potonjim zaključkom da se još nije “pojavio taj ko je izmislio model ekonomske nezavisnosti neprofitne organizacije u kulturi jer bi do sada dobio Nobelovu nagradu”, izneto je niz primera, mišljenja i nedoumica. Od toga da li uopšte želimo da budemo neprofitni, pa do toga da je to neminovnost jer je uslov mnogih donatora.

Jedan od iznetih stavova je da nezavisnost danas znači finansiranje iz više izvora, ali i to da se može raditi profitabilna delatnost kojom bi se finansirala neprofitna. Naveden je i zanimljiv primer iskustva jednog aktera nezavisne scene u Švajcarskoj koji je, upitan na jednoj konferenciji kako se izdržava, rekao da ima kafić u kom prodaje drogu.

Predloženo je da se napravi fundus nezavisne kulturne scene, odnosno alata, tehnika, znanja i svega ostalog što su organizacije spremne da podele sa drugima, kako bi to postalo naše zajedničko nezavisno kulturno dobro,  a u cilju manje zavisnosti od fondova i veće mogućnosti međusobnog opsluživanja.

IMG_8376 copy

Politička nezavisnost kod nas ne funkcioniše zato što država Srbija ne dopušta primenu nijednog postojećeg dobrog modela. A model nezavisnosti je jednostavan – osnivačka prava nisu kod onog kod kog je budžet. Ako osnivač nije država, kulturni centar je nezavistan, a to što je finansiran iz budžeta ne ometa ga u nezavisnom radu u koji se država ne meša budući da nije osnivač.

U Srbiji nikada nije prepoznata važnost takve prakse.IMG_8378 copy

Država nema interes ni da participira u nezavisnoj inicijativi, iako bi se to moglo očekivati u skladu s proklamovanom evropeizacijom ( kao što se događalo u Sloveniji i Hrvatskoj), jer država nije iskrena u primeni evropske prakse, koliko god se deklarativno zalaže za nju.

Interes nezavisne scene i države nije, dakle, zajednički. Da jeste, prepoznala bi aktere nezavisne scene kao partnere. Ali, ona radi mehanički, osniva paranevladine organizacije, aparat namenjen nezavisnoj sceni suštinski ne radi za nju, odnosno ne prepoznaje građansku inicijativu i ne razume šta taj pojam znači.

Danas na isti način kao i devedesetih, jer je diskontinuitet bio iluzija.

IMG_8392 copy

S druge strane, ni pristupanje Evropskoj uniji ne postavlja nikakve uslove u oblasti kulture i obrazovanja (to su soft keys u kojima država nema nikakvu obavezu). Kultura ostaje naša stvar i pristupanje EU neće puno pomoći.

Jedan od ponuđenih odgovara na pitanje zašto naša kompradorska buržoazija ili politička elita ne prepoznaju da joj je potrebna nezavisna kulturna produkcija, bio je izostanak mita koji ima zapadna buržoazija o preduzetniku u kulturi, o slobodnom pojedincu.

Kulturna hegemonija domaće političke elite se ne ostvaruje preko savremene umetnosti, mita o kulturnom preduzetniku ili nezavisnim intelektualcima, nego se ostvaruje preko folklornih društava, crkvenih organizacija itd.

Odnos države prema nezavisnoj kulturi ne razlikuje se od njenog odnosa prema ostalim građanima Srbije koji su u istoj poziciji, ignorisani, zaboravljeni, prepušteni sami sebi, pa samim tim i naši prirodni saveznici koje mi, kao takve, ne prepoznajemo. Zato treba napustiti kredo samozaljubljenih, sofisticiranih umetničkih duša i jadnih umetnika, i iskoračiti u realnost, pomoću konkretnog plana o održivosti (kako je rečeno možemo da otvorimo hamburgeraj u kom ćemo svi raditi prvih nekoliko godina).

IMG_8377 copy

Iznet je i stav da je nezavisna kulturna scena jedina šansa srpske kulture i da nema druge alternative, budući da institucije ne žele da se promene. Promena neće biti ostvarena ni kroz budžet, a birokratija u oblasti kulture takođe će praviti vrlo male korake.

Međutim, ako želimo brže korake, moramo da postanemo legitiman pregovarač. Uključivanje u polje političkog je neophodno da bi vas ljudi shvatili ozbiljno i da bismo postali akter u životu zajednice. Sama činjenica da postoji NKSS već je politička činjenica.

Još jednom je pomenuta intenzivna strepnja da bi nas preispitivanje ideološke pozicije unutar NKSS rasturilo, da Asocijacija to ne bi izdržala. Identična tenzija, međutim, postoji i u društvu. Problem je u našoj nesposobnosti da artikulišemo svoje probleme i proizvedemo argumente za politički dijalog.

IMG_8374 copy

Naši iskazi u Ministarstvu kulture tretiraju se isključivo kao soft keys. Pritom je veliko pitanje da li želimo da budemo „šareno pero“ partijskim eksponentima prilikom pregovora sa EU zvaničnicima, da li uopšte želimo tako da se pozicioniramo. Ili je nužno otvoreno kazati da je novac koji ulaže država u kulturu pretežno namenjen reprodukciji vrlo problematičnih društvenih odnosa koji diskvalifikuju najveći deo stanovništva iz bilo kakvog kontakta sa društvenim procesima koji nam inače određuju život. Upravo se treba suprotstaviti: otvoreni reći da to ne treba raditi, uprkos tome što će ih EU podržavati samo dok to rade. A novac da preživimo treba da nam daju jer će i za državu biti dobro da se suprotstavimo. To bi već bila određena politička pozicija, koja otvara prostor za politički dijalog.

Drugi segment nezavisnosti, lična nezavisnost, odnosi se zapravo na integritet pojedinca i njegovu sposobnost za autonomno delovanje, za autonomiju delovanja.

Da iz cenzure neminovno sledi autocenzura potkrepio je primer doziranih kreativnih akcija na koje su autori “prinuđeni” zbog prostora koje dobijaju od države, ili zbog institucije (najčešće zatvorneog tipa) u kojoj akcije izvode, a do kojih zbog specifičnosti programa dolaze moljakanjem i lobiranjem.

Heterogenost političkih pristupa i ideoloških stavova unutar nezavisne scene, koja se u svakom razgovoru postavi kao prepreka, jeste cenzura da se vodi bilo kakva racionalna diskusija. Tako funkcioniše ideologija. Tako što mi nesvesno reprodukujemo njene barijere i zato treba razgovarati. Jedan od mogućih problema prepoznat je u tome što je Asocijacija, prilikom osnivanja, strukturisana kao gildinska, mada je gildinska orijentacija neosnovana jer članice imaju različite aspiracije, i shvatanja svog rada i delovanja (mada bi paradoksalno to mogla biti i prednost Asocijacije u odnosu na sva druga udruženja samostalnih umetnika).  Drugi stav koji je iznet jeste da heterogenost može biti i snaga Asocijacije, da otvoreni dijalog u funkciji prepoznavanja različitih pozicija može doprineti razvoju novih modela, ukoliko se u dijalogu ostane.

IMG_8383 copy

Pomenute su i ekonomske klase unutar same scene, nastale s obzirom na različit položaj aktera (ko je zaposlen u instituciji, ko radi samo unutar scene…). Nije podjednaka neizvesnost za svakog, kao ni stepen rizika za otvorenu konfrontaciju sa Nadležnima za kulturu.

Jedan od iznetih zaključaka sa kojim su se svi složili jeste da je važno prepoznati ono što imamo, ali i da priznamo da ono što imamo nema razvojni potencijal. Razvojni potencijal ima ono što nemamo, i ono što ćemo valjda tek tražiti.

 

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s